Blog

Fokusiram se na ženstvenost i ženski oblik, igrajući se sa proporcijom, proširenim udovima i zaobljenim izdeformisanim delovima tela…sve te žene na crtežima su deo mene u nekom smislu, nekog mog unutrašnjeg stanja ili razmišljanja u datom trenutku. Ali iako je žena u prvom planu, motiv koji želim da provučem je da smo svi ljudi! Ranjivi smo, osećajni, nekada ljuti, nekada staloženi, nekada besni, nekada tužni, nekada nam treba pomoć, nekada smo snažni i odlučni, nekada šaljivi, a nekada ozbiljni, i sve to je deo života. I sve je ok! Želim da predstavim ljude i njihovo emotivno stanje kroz bo

Autentičnost, ona izvorna , koju nosimo od rođenja, jedini je način da se izdvojimo iz mora bezličnih ljudi koji još uvek ne shvataju da sve što im treba nose u sebi. To je način da u svakom momentu budemo iskreni i bolji u svakoj ulozi koju biramo da nosimo, jer postoje stvari koje moramo da radimo, istrpimo ili nosimo na leđima, ali će nam one biti mnogo lakše ako ih radimo onako kako osećamo.

Ona je edukator, naš omiljeni ambasador kvalitetnog i srećnog života, ona je surovo realna, otvorena, i talentovana. Ona je beskrajno lep zbir svih stvari koje je preživela i iskusila i na najkvalitetniji mogući način iz dana u dan komunicira važne životne vrednosti. Svaki deo njenog fizičkog i unutrašnjeg bića je očaravajuć. Ona je iskrena, glasna, prva sebi, i otvoreno prihvata sebe, a mi je baš takvu i zbog toga obožavamo. Pričali smo sa Katarinom Ivakić Vuksanović, koju beskrajno poštujemo i volimo, a sada je momenat da i vama predstavimo koliko je dragocena.

Dobra sam sebi. Svoja sam muza. I kad se ne desi sve što sam planirala. I kad ne dam svoj maksimum. Kad samo postojim, dišem i smejem se. Nekom značim. Neke male ručice se na mom krilu sklope. Neke male glavice meni postavljaju pitanja. Bitno je da budem svoja. Sebi dobra i u miru sa sobom. Posle svih godina tumaranja po lavirintima svoje duše i svog bica, „peglanja“ svih tih stvari za koje sam smatrala da mi ne koriste i pravljenja nove sebe, shvatam da sam ja ta svoja muza. Toliko mi je slobode donelo to saznanje. A svo vreme mi je bilo pred očima. Ništa lakše od toga. To sam ko sam.

Slikarstvo je oduvek moja šolja čaja, moja mirna luka, mojih sat vremena odmora od svega na svetu i prihvatanje svega što jesam i svega što želim da budem. Slikanje je za mene san u kojem se igram i niko me ne prekida. Slikanje me vraća procesu i sebi samoj. Setim se odjednom - ja sam mama. Ja sam supruga. Ćerka, drugarica. Ma šta sve to znači. Ja sam ko sam. Danas sam slikarka.