Blogerizam i renesansa: da li je brzina ubila kreativnost?
Pre svega nekoliko godina žene su željno čekale svaki 21. ili 22. u mesecu za svoju dozu modne inspiracije. Znate, onaj dan kada kolporter dobije novo izdanje Ella ili Bazara, ili još bolje ako se potkrade neki engleski ili italijanski Vogue, to su bili praznici. Pedesetak stranica trendova, lepote, novosti, i nepogrešivih modnih predskazanja za narednu sezonu. Rado se sećamo tog perioda sakupljanja časopisa i ponovnog vraćanja starim izdanjima u kojima je svaka stranica odisala stilom. Ove male modne biblioteke bile su izvor inspiracije i podsticaji na hrabrost i odvažnost pri kombinovanju outfita. I stvarno je zadovoljstvo gledati stranice pune kolaža svih kombinacija sa piste, ili street style i red carpet specijale. Postojalo je posebno uzbuđenje u iščekivanju novog broja omiljenog modnog magazina, koji nam je bio izgovor za mali ritual u kom bismo uživale.
Međutim, svakodnevica se menja i ubrzava, a sa njom nažalost nekad odlaze i neke navike koje smo voleli. Ako bismo nastanak i brz razvoj socijalnih platformi pomnožili sa ubrzanjem modne industrije dobili bismo eksponencijalno brže plasiranu informaciju. Na scenu nam dolaze različite medijske platforme i društvene mreže, dok istovremeno modni magazini počinju da slabe i padaju u senku. Još jedan od uzroka koji je doveo do pada popularnosti modne štampe jeste i pojava novog zanimanja. U kontekst modne scene dolaze ljudi čija je uloga da budu direktan posrednik između nas i modne industrije. Nekada zvani blogeri, danas već influenseri, upravo su ono što smo želeli da imamo – mali građanski novinari koji će nas izveštavati o creme de la cremu brendova, trendova, beauty tajnama i davati nam male savete kako bi podstakli našu kreativnost i dali nam ideju kako da izgledamo kao devojke iz modnih magazina kojima smo se toliko divili. Međutim, brzina ne staje kada mi to želimo, izgleda da su i modna industrija i influenseri ušli u brzinu koju mi ne možemo, a možda i ne želimo da ispratimo.
Modni influenseri koje smo pratili pokazivali su nam kako da radimo sa onim što već imamo u ormanu i davali su nam ideje kako da podstaknemo svoju kreativnost pri oblačenju. U najboljem mogućem smislu su spajali nespojivo, ali akcenat nikada nije bio na konstantnoj kupovini, već na korišćenju već dostupnih resursa. Neki od najpoznatijih videa su upravo bili videi kombinovanja jednog statement komada uz desetak i više različitih kombinacija, tranzicija istih komada iz prolećnih u jesenje i zimske autfite i tajne vintage prodavnica. Ovo su sadržaji koje smo voleli da pratimo ali koji su u nekom momentu iščezli, a kao što se trendovi menjaju u modi, menjaju se i trendovi u poslovanju, pa su na red došli neki novi prioriteti i sadržaji.
Čini nam se da se sezone i trendovi menjaju apsurdno brzo, a da ne donose puno toga inovativnog sa sobom, nekad ne stignemo da se okrenemo, a vidimo nešto novo, nešto što liči na ono što već imamo u ormanu ali ne sasvim. Međutim isto tako nam se čini da su naši mali modni građanski novinari prešli u službu brenda i trenda umesto nas, a da je kreativnost potpuno nestala. Akcenat je prešao na konzumiranje. Brenda, trenda, sezone, međusezone, sadržaja, informacija, reklama, a proizvod svega jeste neminovna uniformisanost i dosada. Nekada neverovatno uzbudljivi modni mediji, magazini, blogovi i vlogovi postali su skupina opštih mesta koja nas ostavljaju bez uzbuđenja.
Sa druge strane, na sceni i dalje postoje mediji i influenseri koji se aktivno trude da osveže naš news feed, i daju nam sadržaj koji volimo, problem je u tome što oni trenutno čine manjinu.
Sećamo se kako smo pre sada već čitave decenije sa nestrpljenjem ulazlili na stranice Scotta Schumana, čuvenog Sartorialista, ne bi li videli koga je slikao na ulicama svetskih modnih metropola, šta nose na sebi i kako izgledaju stvarni ljudi od stila. Danas svi gledamo plaćene influensere koji se obuku radi fotografisanja, pet puta promene stajling i lokaciju za jedno pre podne, urade svoj nimalo lak posao, a zatim se vrate u svoju casual garderobu. Ne, zaista nemamo ništa protiv njih, nego samo protiv lažnog dojma života koji stvaraju. Forsiraju iskrivljenu sliku u odnosu na realne ljude koji voze biciklove, piju kafu, idu na posao ili na roditeljski sastanak i izgledaju prefinjeno, zabavno, drugačije, sveže i originalno. Nedostaje nam to.
Sada samim ulaskom na instagram imamo more profila na kojima su ultramoderno obučene devojke koje pri tom nisu spremne da tako zakorače u realan život. Kao relikt iz vremena Sartorealista, ili neko ko ide ispred ovog novog vremena i vraća nas u budućnost, imamo jednu genijalnu Amy Smilovic, NYC based dizajnerku brenda TiBI koja svakodnevno kači IGTV-e gde objašnjava svojim pratiocima šta je kul nositi, zašto je estetika njenog brenda takva kakva jeste – moderna, ležerna i klasična u isto vreme. Posebno objašnjava u kom sakou se može na roditeljski, a u kojem donjem delu po namirnice i na taj način premošćava novonastali jaz izmedju instagram diva i realnih žena sa druge strane žice.
Da rezimiramo – umorili smo se od fake modnog kruza instagram vodama. Sve je otišlo predaleko i pojelo samog sebe. Car je go. Na Instagramu su svi super obučeni, ali da li je tako i u stvarnom životu? Čini nam se da je nestalo kreativnosti.
Želimo sporo iskoračavanje iz svega instant, brzog i plaćenog u fini svet spore mode, obačenja u skladu sa osećanjima i poigravanja sa stilovima, bez osude.
Da li se slažete sa nama?
Pišite nam u komentarima ispod posta ili na instagramu i tagujte vaše omiljene influensere, magazine ili dizajnere, voleli bismo da znamo da li se slažete sa nama ili možda imate drugačije mišljenje.
Post a comment
You must be logged in to post a comment.