She is who she is
Ko je Kata Ivakić?
Ovo dete ovde, to je Kata Ivakić, ovaj, zapravo Katarina, zato što je Kata brending. Iskreno, Katarina Ivakić je, ovaj, osoba koja tu stoji, jedna vrcava, loknasta devojčica koja je ono, jedan individualac, jedan upravljač gluposti i kreativnosti i radi stvari na svoju ruku, vrlo je nestrpljiva, vrlo ume da bude i tiha i bučna u zavisnosti šta joj odgovara, i mozak joj radi izuzetno brzo i ljudi razumeju šta je ona želela da kaže tek posle šest do devet meseci.
Da li misliš da je samopouzdanje nešto što možemo da steknemo i naučimo ili je to mit koji vijamo tokom celog života a ne možemo da ga stignemo?
E, skoro sam na terapiji mnogo dobro definisala samopouzdanje. Došla sam sa temom kao „Jao, ja nemam samopouzdanja“ bla bla bla, na šta je moja terapeutkinja u fazonu “Kako bre nemaš samopouzdanja i šta je samopouzdanje?” Ja joj definišem bukvalno da je to onaj osećaj kada nešto radiš pa ti drugi prosto kažu da si dobro to uradio i kada nešto radiš mnogo puta i drugi kažu da je super. Znači, vezano je za rađenje nečega, i ja sam u fazonu Okej, onda ja nemam problem sa samopouzdanjem tokom celog života, mislim, pevala sam na stolu i dizala haljinu sa četiri godine, razumeš, već ja sam neko ko konstantno nema problem da se izrazi, da priča, da kaže, da bude među ljudima itd. Znaš kao, posle četiri godine na društvenim mrežama nemam problem da uključim kameru i da nešto ispričam. Ali sam tada skontala s čim zapravo imam problem, a to je ne samopouzdanje nego samosvest, samosvest. Znači da sam ja svesna sebe u bilo kom trenutku i da kao, ljudi su uvek u fazonu Jao kako ti imaš samopouzdanja. Ne mogu da kažem da se rađaš s tim, ne mogu ni da kažem da imaš predispozicije za to, možda ima veze i sa tim da te roditelji malo gurkaju da ti radiš baš sve što hoćeš i da izraziš sebe. Tamo sam bila u fazonu Okej, sa tim stvarno nemam problem, nikad mi nije problem, imam problem s tim da sam ja svesna sebe, da sam ovde, u sebi, u telu i na tome radim. Znaš, i mislim da ljudi mešaju ta dva pojma i da negde većina nas i ima samopouzdanje i da nije problem, da možemo da se zauzmemo za sebe i da pričamo, i da polažemo ispite i da otkud znam šta, ali da, da nas više muči to da si ti sam sa sobom, svestan da postojiš. Al to je sad samo moj pogled na stvar.
Šta je za tebe self love?
Znaš kako, za mene postoji površna i duboka ljubav prema sebi. Površna je to kao, uzeću svoj žad roler i izmasirati svoju jagodicu i staviti masku na lice, uključiti “Sex and the city” i dići sve četri uvis i ja sam sad super, zato što je to, znaš, to je za mene neko vreme za sebe, kao blejiš, kuliraš, ali svi smo mi to radili i to se nije zvalo ljubav prema sebi. Znaš, meni, sad tek shvatam što sam starija da do te ljubavi, mislim, to je jedna planina i moraš baš da imaš, da pronađeš ono i neku bol, i neku tugu i da se vraćaš u šablone i paterne koje si sebi napravio, i to je jedan debeli rad na sebi, i to je znoj, to je suza, to je osmeh od uva do uva, to je bučna muzika. Ne znam, znaš, to je, mislim, za mene su najveća spoznaja psihoterapija, trening, kvalitetno spavanje, briga o sebi i svom telu kompletna, znaš, a ne sad kao sad ću malo da zablejim. Mislim da se samo u tom smislu selflove prikazuje na pogrešan način, znaš kao, kupi sebi ovu kremu jer će ona da ti donese…Pa neće, znaš, to ti je klasična bože američka potrošačka industrija, znaš kao, kupite da biste dobili taj osećaj. Ljubav prema sebi se ne kupuje, ti je praviš i upoznaješ sebe. Neće tebi pomoći kupovina žad rolera da ti voliš sebe, pa malo sutra. Tako da mislim da se to meša, i da se mešaju dve stvari, jedno je imati granice i poštovati sebe, jedno je biti bezobrazan. Znaš, mnogo ljudi su ono u bitch modu jer kao šta, vole sebe. Nije, nije ni to poenta. Poenta je samo da znaš da postaviš granice sa sobom i sa drugim ljudima.
Pomenula si američki uticaj na naše poimanje selflove-a, šta misliš o slici koju njihova industrija kreira o body positivity pokretu i da li smo i nju samo preuzeli kao mnoge druge trendove?
Pa, ogromna je razlika pre svega između Amerike i Evrope. Ja se slažem s tobom da mi uzimamo gomilu trendova i generalno fraza bodi pozitiviti je preuzeta zato što je opštepoznata. Ja sam je pre tri godine iskreno preuzela i bila u fazonu da, to je kao tako. Međutim, moje misli su se za ove tri i po godine toliko promenile da se ja na primer sa američkim bodi pozitivom uopšte ne slažem i da sam odgledala toliko dokumentaraca na tu temu, gde su zaista, prvo, bodi pozitiv je za sve žene. Znači, nije samo za mene jer imam višak kilograma, nit je za tebe koja, kako god da izgledaš, nego je za sve žene, znači, mind open. Međutim, u Americi se on povezuje sa izrazito gojaznim ženama, koje su to uzele kao neki paravan ili šta god. I sad, bio je jedan dokumentarac gde gomilu, gomilu žena prati tu jednu američku influensreku koja je zaista gojazna, i ja vidim rupe u tome jer, oni su prihvatili to kao tako, i uopšte više ne žele da rade na sebi, a meni je to problematično. I onda i kad sam ja, tipa nekim tiktokom od prošle godine istupile kao bodi pozitiv, u smislu radim na sebi, pričam i o terapiji i o svemu, bile su u fazonu ti nisi bodi pozitiv ako hoćeš da se promeniš. A suština bodi pozitiva je da radiš na svom telu ,a postoji toliko, toliko neslaganja u tim pričama, da to opšte utiče na mentalno stanje svih žena i devojaka.
Kako je nastao tvoj moto “Prva sebi”, i kako si ti postala prva sebi?
Prva sebi, smišljala sam taj slogan tri meseca, razmišljala sam šta je to što želim da kažem da je kratko, da je jednostavno, da govori poentu ovoga svega, jer stvarno kad ti sebe postaviš na prvo mesto stvarno počneš da se odnosiš prema sebi kako treba. Ono što je paradoks svega jeste što kad sam to smislila, ja i dalje nisam sebi bila na prvom mestu. Čak razmišljam da sam tek ove godine, kada mi je sve prelilo, postala sebi na prvom mestu. Granice će ja mislim biti moja večita tema, jer mislim da ih nisam dobro postavila kao mala.
Da li ti je nekad teško da sebe ogoliš emotivno i psihički na društvenim mrežama?
Jeste. Ja nemam problem da pričam svoje uvide sa terapije, nemam problem da pričam kako se osećam, i negde osećam Instagram kao kanal ili izduvni ventil. Čak kad sam bila u nekom dosta lošem periodu u martu se zapitala, zašto mene ljudi uopšte prate. Imam recimo konstantna neka preispitivanja i mog kritičara koji stalno nešto priča, koji znam da nije moj glas, da je to neko ko se tu ušunjao i konstantno kritikuje. Ono sa čim vidim da imam problem da ogolim jeste taj kreativni deo mene u totalu, u smislu mnogo mojih pesama, pisanja, crtanja, kolaža, i mnogo tih stvari koje radim za sebe ne prikazujem javno. Mislim da dete u meni, kod tih stvari ne bi prihvatilo kritiku. Za ove druge stvari znam da su ljudske, jednostavno ako dobijem hiljadu pozitivnih poruka i jednu negativnu, naravno da ta jedna negativna nema nikakvog smisla naspram ove moje publike koja je stvarno tu i prati taj neki proces. Stvarno mislim da da je sve bilo savršeno od kad sam na internetu, da bih bila dosadna.
Da li si se nekad izvinila nekome zbog toga ko si?
Da, ima i tih trenutaka. To je jako bitno prevazići, da se nekom izvinjavaš za ono što jesi.
Da li je Katarina sama svoja muza i kako je to postala?
Jeste. Tako što konstantno hoda sa Katarinom koja ima četri i po godine, a tu negde je nadgleda i Katarina koja ima pedeset, i tako njih tri zajedno idu kroz život. I tako što daje sebi prostora da, iako postoje ove to to liste, i dani i sve, ipak da sebi prostora da kao izmašta šta bi radila u budućnosti.
Post a comment
You must be logged in to post a comment.