Novosađani biraju: Marija Karađorđević i ja u paraleli
U novu godinu ušetala sam ruku pod ruku sa kulturom, umetnošču, i uzbuđenjem zbog novih projekata čiji sam deo. Galerija Matice srpske pozvala me je da budem jedan od kustosa izložbe Novosađani biraju koja će biti deo postavke galerije tokom cele 2022. godine. Našla sam se među 40 izabranih novosađana različitih godina, polova, i branši. Moj zadatak bio je da izaberem jedno umetničko delo za izložbu, i ja sam taj zadatak shvatila ozbiljno. Bilo mi je bitno da osim što će taj komad umetnosti govoriti za sebe, da govori i za mene. Želela sam da rezonuje moje vrednosti i bude ogledalo mene, nešto u čemu se pronalazim, nešto što ću osetiti svim čulima. Moj izbor je portret kraljice Marije Karađorđević, meni do sada nepoznatog umetnika, sjajnog Roberta Auera.
Čim sam je ugledala znala sam da ima ono za čime tragam i što me fascinira. Unutrašnju snagu i slobodu, moć bude svoja i ono ko jeste i bez kraljevskih relikvija.
Njen govor tela, sofisticiranost pokreta, moderna i ležerna haljina koju je nosila predstavljaju je kao ženu ispred svog vremena, slobodnu u svojim odlukama jednako kao i u svom stilu. Mislim da je to jedan večni postulat koji je i danas primenljiv na život i na modu kao izraz našeg unutrašnjeg života. Na sebi nema kraljevske insignije, ali je svečano odevena, za neki zimski prijem. Mlada je, ali odiše snagom, zrelošću, i samopouzdanjem pomešanim sa nežnošću.
Kroz svaki pokret četkice isijava njena snažna ličnost. Pored dugih bisera, osvežila je haljinu crvenom ružom zadenutom za pojas spuštenog struka. Pojam elegancije i stila, u isto vreme ona je krhka i snažna, odraz svih kontrasta koje žene nose i danas. Znajući kakav joj je život sudbina namenila, promene, prihvatanje tuđeg, odlazak u nepoznato, obaveze i gubitke, na portretu mi je bila utoliko lepša. Podržala je muža u ideji stvaranja jugoslovenstva: dala je sinovima imena Petar- srpsko, Tomislav – hrvatsko, Andrej – slovenačko, kroz život se služila metaforama poput ove, a za mene je danas ona najveća metafora od svih. Prikaz jedne fantastične moderne žene, koja je spremna da se hvata u koštac sa svim, i kada joj okolina ne odaje dovoljno priznanja za sve što jeste.
Shvatam da njen magnetizam dolazi iz njenog snažnog karaktera i prefinjenosti njenog unutrašnjeg bića. Sve to vidim sa ove slike, ženu modernih shvatanja, onu koja seda u kola i odvozi se sama, ostavljajući svim narednim generacijama poruku da jedno ne isključuje drugo, da lepota uma, bića i tela idu ruku pod ruku sa stavom i elegancijom. Ovaj portret kaže da lepa i nežna žena nije slaba, već jednako inteligentna, moćna, samostalna, snažna i odlučna i zbog toga jeste moja muza i inspiracija.
Kada sam ponosno stala pored svog izabranog komada, u meni su zajedno disali umetnost, moda i ljubav. Ovaj portret je za mene primer onoga što želim da živim svakog dana, i ja i žene koje me okružuju. Nijedna od nas nema kraljevske titule, ali svakodnevno oslikavamo realnost u kom smo mi kraljice svog života. To je ono što sam ja videla u Mariji, i to je ono što bih volela da moja deca vide u meni.
Post a comment
You must be logged in to post a comment.