O predsobljima i punim vazama
Mogu samoj sebi da kupim cveće – reče Majli i pokori svet. Tačno tri minuta i dvadeset dve sekunde pop numere koja ima sve elemente koje jedan hit treba da ima, istovremeno je ujedinila i podelila svet. Od legendarne feminističke himne, do žalopojke ozlojuđene nevoljene žene, pesma „Flowers” je prošla sve faze i odmah u januaru postala zvuk koji će obeležiti ovu godinu. Inspirisala je najrazličitije umetnike i kritičare da kroz sopstveni izraz daju počast ovoj pop ikoni jer je dala glas ženama, ili primete njen evolutivni proces do neophodnog self love-a kroz ranije numere, ili je osude jer je za samo tri minuta kastrirala kompletnu mušku populaciju. Kao da nam silnih mišljenja nije bilo kolektivno dosta, našla sam se prozvana da i ja nešto smatram.
Ukratko o kredibilitetu
Imunitet na bezobrazluk sam dodelila samoj sebi po rođenju, a potporu mi daje to što sam odrasla u apsolutnom matrijarhatu – meni dovoljno. Od bake i baba tetke sam naučila šta je bezuslovna ljubav, od mame kako se grade i brane tvrđave, od sestara kako se čuva sopstvena samostalnost, ako se ikad budem ostvarila kao majka učiću iz tetkine knjige. Od najboljih drugarica, Jovane i Jelene sam naučila ko sam, šta je blagostanje, koliko sam nekad gruba, a koliko beskrajno nežna mogu da budem. Isidora me je spremila za faks, za svaku nepravdu i izazov na poslu, i motivisala da pođem na terapiju. Žene su me oblikovale u poslovnom okruženju, žene su mi držale fige, na ženska leđa se oslanjam svakodnevno, žene su me naučile svemu što jesam.
Onda zaista nije ni najmanje čudno to što sam svoje prvo osmomartovsko cveće dobila od žene. Zaga je tako nonšalantno došetala u Čaroliju taj dan sa saksijom koju je kupila od bake na ulici, u saksiji noć i dan, na nogama Zadig i Volter čizme koje pohvalim svaki put kada je vidim u njima, u šolji kapućino sa sojinim mlekom i na licu neizbežan osmeh. Od Zage sam naučila kako da kanališem sopstvenu kreativnost, kako da malo glasnije komuniciram sopstvene želje i ideje u svakom aspektu sopstvenog života, kako da ne stišavam svoja svetla radi tuđeg komformizma i kako da stavim sebe na prvo mesto u moru tuđih želja koje najiskrenije želim da ispunim. Naučila me je šta sve može da stane u 24 časa, kako da budem sama svoja muza, i da u sebi nosim sve što mi je neophodno da briljiram, ali mnogo važnije da šta god moj put bio, nikad ne smem da izgubim sebe usput.
O Liamu, ozlojuđenosti i kastraciji
Šta bi bilo da je Liam i dalje u priči?
Da, morali bismo da korigujemo po koji stih pre ili posle refrena, ali zaista, da li bi bilo manje uvređenih subjekata da je Majli jednostavno srećno zaljubljena i voljena žena koja i dalje samoj sebi kupuje cveće? Ili kontekst u krajnjoj liniji zaista znači sve?
Da li je Majli zaista pokušala da pošalje u etar poruku da moramo da možemo same, ili je po sredi ipak nešto malo nežnije? Da li ljubav koju žena oseća prema sebi samoj baš uvek mora nekoga da uvredi, i zaboga zašto? Kako da budem nežna prema ikome u svom okruženju ako prvo ne pomazim sebe?
I ja sam imala svog Liama dok sam se učila samoljublju, jednog, pa drugog, pa nekog trećeg. Odrastala sam uz različite Liame, i oni su me voleli i naučili su me kako ja da volim njih. Bili su beskrajno različiti, kao što sam i ja prolazila beskrajno različite verzije sebe. Jednom od njih sam se vraćala u nedogled samo da bih se svaki put podsetila da mi on ne treba. Za jednog sam bila ubeđena da je čovek mog života, i godinama je to bio, ali ja nisam bila žena svog života, i avaj. Jedan je bio kao najlepša, najsjajnija Halejeva kometa, i caklile su mi se oči duž cele njegove putanje kroz moje nebo, ali je samo prošao, i ne znam da li će mi u ovom životu ikada ponovo zasijati.
I svi su oni ostavili trag, i mala srca, i sasvim male modrice oko srca, i kupovali cveće i naučili me najbitnije stvari koje znam: Sva ljubav ovog sveta koju neko može da mi pruži ne znači baš ništa ako od nje zavisim, i svo najlepše i najšarenije cveće koje neko može da mi pokloni može da ne miriše baš ni na šta lepo ako ja samoj sebi ne umem da zasadim vrt.
Zaključak, konačno
Ništa ne moram sama, ali mogu. Sama ne znači bez partnera, sama ne znači bez prijatelja,
sama ne znači hladna bez ikakve želje i potrebe da budem voljena. Sama znači da sam svakog dana prvo pružila sebi sve ono što će mi neki on pokloniti, i da ću u tome uživati intenzivnije i iskrenije jer neću zavisiti od toga. Ako mogu sama da zaradim, sama da podignem svoj kofer, sama da vozim svoj automobil bez servo volana, prepešačim ceo Beograd u štiklama, ako mogu sama da se borim sa automehaničarima, sama da brinem o ugledu koji ću o sebi stvoriti u društvu, zašto ne bih mogla i sama da kupim sebi cveće?
I dok ovo pišem, u mojoj dnevnoj sobi stoji vaza sa karanfilima koje sam dobila od nekog njega. To da niko ne voli karanfile je podvukla čak i cvećarka, duboko uverena da je sigurno nešto pogrešio – ali nije. Ja volim. Karanfile, i margarete, i ljiljane, i svaki put ću im se oduševiti zato što znam da nijedna moja vaza nikad neće stajati prazna. Zato, pre nego što bilo koji on uđe u moju dnevnu sobu, mora da prođe kroz predsoblje, fizičko i mentalno, u kom uvek stoji buket koji sam kupila samoj sebi i sasvim jasan potpis u pesku koji sam svojom rukom iscrtala pre nego što sam dohvatila njegovu.
Neke rezerve ću uvek morati sama da punim, i zato moram da umem da pazarim bele margarete i da sa pijace pružim korak po korzu bez nekoga s kim ću da ukrštam prste. Postojao on ili ne.
Zato Majli hvala na razglasu, svim mojim ženama, pomenutim i nepomenutim, hvala na ljubavi i mudrosti, a svim mojim Liamima hvala i na zagrljajima i na modricama.
Zagi hvala što me je naučila da pustim glas i dala mi platformu da to i uradim. Tokom prethodne dve i po godine ovaj blog i Zagin brend bili su moja kuća na više načina od jednog, i nastavljaju to da budu iz dana u dan. Moda kao takva je bila originalna tačka Zaginog i mog susreta, ali danas kada prvi put u etar puštam nešto što mi se od srca odlomilo, ne postoji drugi kanal preko kog bih radije to uradila.
Svima vama koji ste ostali ovde do potpisa, hvala na čitanju i srećan osmi, a i svaki drugi od 365.
Post a comment
You must be logged in to post a comment.