Srpski tekstovi

BlogSrpski tekstovi

Autentičnost, ona izvorna , koju nosimo od rođenja, jedini je način da se izdvojimo iz mora bezličnih ljudi koji još uvek ne shvataju da sve što im treba nose u sebi. To je način da u svakom momentu budemo iskreni i bolji u svakoj ulozi koju biramo da nosimo, jer postoje stvari koje moramo da radimo, istrpimo ili nosimo na leđima, ali će nam one biti mnogo lakše ako ih radimo onako kako osećamo.

Ona je edukator, naš omiljeni ambasador kvalitetnog i srećnog života, ona je surovo realna, otvorena, i talentovana. Ona je beskrajno lep zbir svih stvari koje je preživela i iskusila i na najkvalitetniji mogući način iz dana u dan komunicira važne životne vrednosti. Svaki deo njenog fizičkog i unutrašnjeg bića je očaravajuć. Ona je iskrena, glasna, prva sebi, i otvoreno prihvata sebe, a mi je baš takvu i zbog toga obožavamo. Pričali smo sa Katarinom Ivakić Vuksanović, koju beskrajno poštujemo i volimo, a sada je momenat da i vama predstavimo koliko je dragocena.

Dobra sam sebi. Svoja sam muza. I kad se ne desi sve što sam planirala. I kad ne dam svoj maksimum. Kad samo postojim, dišem i smejem se. Nekom značim. Neke male ručice se na mom krilu sklope. Neke male glavice meni postavljaju pitanja. Bitno je da budem svoja. Sebi dobra i u miru sa sobom. Posle svih godina tumaranja po lavirintima svoje duše i svog bica, „peglanja“ svih tih stvari za koje sam smatrala da mi ne koriste i pravljenja nove sebe, shvatam da sam ja ta svoja muza. Toliko mi je slobode donelo to saznanje. A svo vreme mi je bilo pred očima. Ništa lakše od toga. To sam ko sam.

Slikarstvo je oduvek moja šolja čaja, moja mirna luka, mojih sat vremena odmora od svega na svetu i prihvatanje svega što jesam i svega što želim da budem. Slikanje je za mene san u kojem se igram i niko me ne prekida. Slikanje me vraća procesu i sebi samoj. Setim se odjednom - ja sam mama. Ja sam supruga. Ćerka, drugarica. Ma šta sve to znači. Ja sam ko sam. Danas sam slikarka.

Nedavno smo imali priliku da našu novu kolekciju prikažemo u kući umetnosti Galeriji Matice srpske, pod okriljem manifestacije Digital Fashion Week Srbija, koja nas je pozvala da upravo mi budemo predstavnici umetnosti u modi, kao deo projekta pet dizajnera u pet muzeja u Srbiji. Za ovaj događaj izabrali smo kolekciju koju smo uradili u saradnji sa beogradskom grafičkom dizajnerkom Tijanom Tripković u čiji smo se rad totalno zaljubili još pre par godina. Upravo tako nastala je naša kolekcija JA SAM KO SAM koja nam svima donosi mir i prihvatanje sebe.

Ove haljine prava su letnja poslastica, napravljene su od najkvalitetnijeg pamuka, jednostavnog kroja ali ciljano komotne kako biste u njima nesmetano mogle da pobedite svaki dan. Pored toga što su savršeno lagane i nežne prema našoj koži, lako su uklopljive, zbog toga smo ih nosili na sto načina. Uz biciklističke ili bez njih, na patike ili sandale, kao haljinu ili tuniku uz izbledeli džins, kao letnji favorit ili tranzicioni komad kada su temperature polako počele da padaju.

Majica je oduvek centralni komad našeg brenda. Bilo da ste verni opuštenim stajlinzima u trenerkama i patikama, ili jedva čekate da ih zauvek zaboravite i uskočite u dobar džins i štikle, majice će biti vaš saveznik. Mi smo baš po njima prepoznatljivi. Od prvog dana koristili smo ih kao platno da na njima ispričamo našu priču. Ovo je naša prilika da vam približimo našu ljubav prema njima i da podstaknemo vašu kreativnost pri kombinovanju istih.

Dizajn haljina za mene nije profesija nego umetnost. Otkrila sam da je to najteža i nezadovoljavajuća umestnost, jer čim se haljina rodi, ona postaje stvar prošlosti. Haljina nema vlasiti život, osim ako se ne nosi, a čim se to dogodi, druga ličnost je preuzima od vas i animira je, ili pokušava da je proslavi, ili uništi, ili napravi od nje pesmu lepote. Mnogo češće ona postane ravnodušan predmet, sažaljiva karikatura onoga što ste želeli da bude - san, izraz. -Elsa Schiaparelli

Danas vam predstavljamo liniju inspirisanu mojom Mashom, ali i svim devojčicama koje su same svoje muze. Čitava ideja i koncept nastao je kroz naše zajedničke razgovore. Poruka koju naše Frida muze nose je ono što želimo da podelimo sa svim kul devojčicama. Mene je moja naučila da uvek osluškujem sebe, da radim stvari u kojima najviše uživam, da se nikad ne stidim svojih osećanja i da se istim vodim, i da je ono po čemu sam posebna već u meni, i svakog dana me motiviše da to nešto i pronađem.

Vreme je za sunce, vreme je za promene, vreme je za procvat, za osmehe, za gole noge i razbarušenu kosu, vreme je da grad bude obojen, osunčan i pun razdraganih ljudi čiji će osmesi odjekivati. Mi ćemo sunce dočekati uz Fridu sa leptirima na grudima prateći talase svoje lične transformacije i osluškujući unutrašnje želje kojima ćemo se sigurno pokoravati. Vreme je za unutrašnji mir i slobodu, za sveopšti boljitak i ljubav, vreme je za proleće.