Srpski tekstovi

BlogSrpski tekstovi

Svi mi imamo onu jednu kombinaciju kojoj se vraćamo iznova i iznova, onaj jedan safe a chic u kom uvek izgledamo sveže. Umesto da gledamo na ovo kao na outfit koji je naša sigurna i ušuškana zona prijatnosti, mi na njega gledamo kao na svoj superhero outfit. Zašto? Zato što ga čuvamo za one dane kada moramo da uradimo mnogo toga, da postignemo baš sve, a da i dalje namignemo ženi u odrazu ako kojim slučajem prođemo pored ogledala ili izloga.

Pomenuli smo vam u uvodu da sve počinje od voljenja sebe. To ne treba da vas plaši ili srami, volite sebe uvek, negujte svoj um, svoja osećanja i svoj odnos prema sopstvenim željama i delima. Želja da budemo voljeni duboko je ukorenjena u svakome od nas, što je čini najprirodnijom željom koja postoji. Zbog toga mi glasno kažemo da želimo da se osećamo tako svaki dan.

Vreme je za jednu haljinu koja će biti naš najbolji kompanjon kroz sve dnevne zadatke i žurbe. Ovakve haljine su sjajan način da ne podlegnete pod uticaj trendova koji se menjaju vrtoglavom brzinom. Trend može da se ogleda u detaljima i stilizovanju, a haljina treba da bude klasik kom ćete se vraćati iznova i iznova nezavisno od toga da li se trend promenio ili ne, a da pritom uvek budete besprekorno stilizovane i chic.

Svakako da možemo da naučimo nekoliko stvari ovde, a to je da negujemo sebe, svoje želje i svoj unutrašnji život jer će to sigurno prosijati kroz nas. Da nekih dana budemo jednostavne i opuštene. Da nije kraj sveta ako nam vetar pokvari frizuru jer negde u Francuskoj neka žena baš u tom momentu namešta svoju kosu da izgleda tako. Da smo lepe sa ili bez šminke i da je isključivo stvar naše volje koliko ćemo je koristiti ili nećemo uopšte. I najvažnije od svega, da svaka od nas može da se oseća kao francuskinja ma koliko daleko od Pariza bile.

Poenta je da odlazak na posao ne mora da bude dosadan, dress kod koji se zahteva od nas ne mora da bude mučenje. Ne zaboravite da se svakog dana malo igrate i malo zabavljate, u moru ozbiljnosti bitno je da dopustite sebi malo prkosa, tako će vam se sigurno više svideti osoba u ogledalu.

Autentičnost, ona izvorna , koju nosimo od rođenja, jedini je način da se izdvojimo iz mora bezličnih ljudi koji još uvek ne shvataju da sve što im treba nose u sebi. To je način da u svakom momentu budemo iskreni i bolji u svakoj ulozi koju biramo da nosimo, jer postoje stvari koje moramo da radimo, istrpimo ili nosimo na leđima, ali će nam one biti mnogo lakše ako ih radimo onako kako osećamo.

Ona je edukator, naš omiljeni ambasador kvalitetnog i srećnog života, ona je surovo realna, otvorena, i talentovana. Ona je beskrajno lep zbir svih stvari koje je preživela i iskusila i na najkvalitetniji mogući način iz dana u dan komunicira važne životne vrednosti. Svaki deo njenog fizičkog i unutrašnjeg bića je očaravajuć. Ona je iskrena, glasna, prva sebi, i otvoreno prihvata sebe, a mi je baš takvu i zbog toga obožavamo. Pričali smo sa Katarinom Ivakić Vuksanović, koju beskrajno poštujemo i volimo, a sada je momenat da i vama predstavimo koliko je dragocena.

Dobra sam sebi. Svoja sam muza. I kad se ne desi sve što sam planirala. I kad ne dam svoj maksimum. Kad samo postojim, dišem i smejem se. Nekom značim. Neke male ručice se na mom krilu sklope. Neke male glavice meni postavljaju pitanja. Bitno je da budem svoja. Sebi dobra i u miru sa sobom. Posle svih godina tumaranja po lavirintima svoje duše i svog bica, „peglanja“ svih tih stvari za koje sam smatrala da mi ne koriste i pravljenja nove sebe, shvatam da sam ja ta svoja muza. Toliko mi je slobode donelo to saznanje. A svo vreme mi je bilo pred očima. Ništa lakše od toga. To sam ko sam.

Slikarstvo je oduvek moja šolja čaja, moja mirna luka, mojih sat vremena odmora od svega na svetu i prihvatanje svega što jesam i svega što želim da budem. Slikanje je za mene san u kojem se igram i niko me ne prekida. Slikanje me vraća procesu i sebi samoj. Setim se odjednom - ja sam mama. Ja sam supruga. Ćerka, drugarica. Ma šta sve to znači. Ja sam ko sam. Danas sam slikarka.